СРПСКИ БЕЛИ ОРЛОВИ
ENGLISH СРПСКИ
                                    КЛУПСКЕ НОВОСТИ loto

 20.април 2008                                                                                                                                                                         БАНКЕТ

                                                                                                                                                                                         

ЧАСТ И ОБАВЕЗА

Сједимо са Миланом Чанчаревићем, новим кормиларом нашег тима, у башти на углу West Mall и Burnamtrophe. Лијепо  недељно поподне, дуго чекано након дуге и хладне зиме, само сат након успјешног теста и победе нашег тима, пријатна атмосфера и окружење пријатеља и руководства клуба, утичу и на новог шефа стручног штаба Српских Белих Орлова. Видно расположен, природно љубазан и насмијан, човек који својим наступом, држањем и васпитањем  просто плијени и  привлачи, радо се одазвао на наш позив за интервју или разговор.

Милан Чанчервић је познато и угледно име српског фудбала. Иза њега стоји 20.година успешног играња и 15. година успешне тренерске каријере. Човек изазова, увек жељан доказивања и рада, дошао је да наш најуспешнији тим у дијаспори подигне на већи левел, а кроз разговор са њим видећете да је увек градио и уздизао.

Милане добро дошао у Торонто и какви су први утисци?

Тешко ми је одговорити на то. Ово је за мене једна страховито велика промена и уједно велики изазов. Хајде да причамо о фудбалским променама на које сам навикао, причајмо о играчима који су ме изузетно примили и који су ме упознали са овдашњим начином такмичења, правилима, судијама, навикама и обавезама, а након тога ја ћу да им  узвратим оним због чега сам дошао овде-фудбалском причом; начином рада, дисциплином, тактиком и победама. Нико нас не тера да морамо да увек побеђујемо, али то је сврха свега, то је оно зашто сам овде и по чему те памте. Не задовољам се једном победом, па поразом, знате оно у средини смо и добро је, у сваку утакмицу ћемо ући са мораш победити, то је мој мото и све ћу подредити да у томе будемо успешнији него претходних сезона.

Добро Милане, али у широј околини Торонта живи преко 100.000 наших људи. Први утисци о њима?

За ово кратко време утисци су више него пријатни. Ја сам ту просто изнанађен и затекнут. Пре мог пута овамо чуо сам разне приче. Те Милане чувај се овог или оног, пази на ово или оно. Ја јесам довољно зрео човек да видим ко ми је пријатељ или не, исто тако знам да свака средина има и опозицију; био сам и у Краљеву, Чачку и Ужицу али сам увек пажљивом селекцијом,  наступом и својим радом стекао и присталице опозиције.Овде су први утисци одлични. Малтене људи се утркују ко ће ти више помоћи, нико ме не условљавља са резултатима или неким ултиматимума, нико се не меша у мој посао. Нема као код нас да члан управе дође и каже: "Хоћу да игра тај играч или да играмо на један или три бода".

Колико си знао или чуо о Српским Белим Орловима пре доласка?

Мој први утисак је да је клуб много познатији код нас. Сви смо одавно чули за Српске Беле Орлове, још из периода када је и Шеки играо за клуб. Зна се да је то наш најбољи клуб у дијаспори. Одувек смо гајили посебне симпатије и били поносни на Српске Беле Орлове. У нашој амбасади приликом доласка ја сам једноставно рекао да идем у наш најјачи клуб у дијаспори. Пре него што сам стигао овде имао сам прилику да разговарам са Шекијем, знао сам да је имао неких проблемчића, али то је нека друга прича и нешто у што ја не улазим. Знао сам и да је изабрана нова управа, кроз разговоре са Дултом Шевковићем, да ће се у клубу извршити реорганизација и у играчком и стручном кадру, што је за мене и стимуланс и признање. Изабран сам у великој конкуренцији и то ја за мене и част и још већа одговорност. Уједно ћу и рећи да нико од мене није тражио или да сам ја дао нека обећеања.Све што тражим у овом тренутку је мало стрпљења, својим радом ћу показати да ли сам добар или нисам, а добар и стручан рад свако препознаје. Не бих волио да се изврши неки притисак нити на мене, нити на екипу, да се освоји тај плејоф дуго прижељкивани, радимо заједно а резултати ће доћи. Чуо сам да имамо најбоље навијаче, будите са нама, заједно ћемо успјети и будите стрпљиви. Надам се да ћемо и опозицију, уколико је има, уверити и вратити на заједнички и успешан пут. Све што у овом тренутку обећавам је да ћемо у свакој утакмици дати свој максимум. Некад и максимум није довољан за победу, видите шта се дешава у Европи, сви су на врхунском левелу, сви су скоро исти, побеђује онај који искористи своје шансе или најмању шансу, а сваки кикс се сурово кажњава. Један од циљева ми је да уведем посебан кодекс понашања без обзира на резултат и према противницима, и према судијама и према организацији. Створити јак тим и по квалитету и ментално.

Који су твоји први утисци о играчком кадру и појачањима?

Располажемо са групом врло квалитетних и талентованих фудбалера. У Србији један седамнаестогишњак има два тренинга дневно, овдје наши играчи тренирају једном дневно, за сада, након напорних послова, што морам да разумијем. Ја од њих не тражим да се убијају на тренингу након напорног рада, тражим озбиљност и искреност, вољу и лојалност. За сада су више него добри; труде се и хоће. Чуо сам да смо претходних година имали доброг центарфора, Румуна, моја жеља је да пронађемо неког сличног голгетера. Ми морамо да реализујемо наше шансе. По мени Саша Вицикнез је више крило него центарфор. Трка ће бити страховита, и екипе које издрже у пуном темпу 70-80 минута, сигурно побеђују, а у трци на 60. минута мораш да реализујеш своје шансе. Данас смо имали осам гол шанси, нисмо их реализовали и лако смо могли да изгубимо од објективно лошијег ривала. Данас се праве три прилике на утакмици, један добар скок, једно добро реаговање одлучује утакмицу.

О конкурентима?

Знам да су се сви појачали. Радује ме игра од пре четири дана када смо победили комбиновани тим лиге. Имамо квалитет, никога се не бојимо.Радује ме приступ и игра наших играча; озбиљан приступ послу, озбиљан приступ игри након посла. То је тај запад, кроз ове момке ја то препознајем и ценим.Радом се лечи умор, радом се све постиже.

О Академији?

Кроз приче сам чуо шта се десило и како се угасила прва прича о Академији. По мени главни разлог су биле паре. Је ли важније да ли ће рад са младима коштати 100, 200 или 300 долара од жеље и љубави да се ради са децом. Тренирао сам Немању Видића, Милоша Марића и десетину репрезентативаца и то је оно чиме се поносим. Никакве паре не могу заменити речи Немање Видића да је Милан Чанчаревић најзаслужнији за његову афирмацију. Научио сам га не само фудбалској вештини, него му уградио и све особине и врлине које су неопходне за врхунског фудбалера. А Немања је златан дечко. Прошле године сам имао двојицу мојих пулена у Лиги Шампиона и то задовољство није вредно никаквих пара. Млади људи препознају разлику између интереса и љубави и способности. Већ након мог кратког боравка овде препознао сам шеснаестогодишњег Бојовића којег сам прикључио првом тиму. Ја сам ту осетљив. Многе школе код нас су се угасиле. У последње време једини који нешто раде са младима код нас су Југопетрол и Рад, угасиле су се познате школе, једна Слобода из Ужица, нема ни врећу прашка данас, а где су само паре од трансферу Немање Видића. Чуо сам да постоје идеје о изградњи нашег спортског центра, била би то права ствар, да имамо услове да будемо своји на своме.Свим срцем ће учествовати у раду са младима.

О теби и твојој фамилији?

Активно сам играо фудбал 20. година и имам 15. година тренерског стажа. Играо сам у генерацији Симовића, Панића и осталих у Напретку из Крушевца и свом првом наступу победили смо Партизан на гостовању са 3:0. У последњих пет сезона сваки тим који сам тренирао увео сам у већи ранг. Мој старији син, још увек активни фудбалер срећно је ожењен и успешно ради и живи у Паризу. Млађи син је тренутно голман у Слоги из Бајне Баште, има седаманаест година и 190цм висине. Бацио се на мајчиног оца.  Има предиспозиције и нека се бори. Тешко ми је пао растанак од куће, али ми смо на то навикли.

Долазите из Србије, какви су ваши коментари на последња фудбалска дешавања тамо?

Срећан сам што сам изван тога. Имам стан у Ужицу и ауто, поштено сам их зарадио. Да сам јурио за парама могао сам и ја  искористити своје пријатељство са Ђорићем и осталима, никад нисам јурио везе. Свима могу мирно погледати у лице. Никад ми нико није ушао у свлачионицу пре утакмице, никад нисам учествовао у нечему што није спортски.

З.М.