20.април 2008                                                                                                                                                                        

СРЦЕ НА ТЕРЕН

Мирко Медић или како га сви знамо популарни  "Меда", је заштитни знак Српских Белих Орлова. Кршни момак, рођен у Ваљеву од првог дана је освојио срца свих нас, својом игром и понашењем како на терену тако и ван терена. На терену од првог до задњег минута улаже и поледњи атом снаге; оштар, бритак, неустрашив, играч који поставља главу тамо где други не би  ногу, командат одбране који бодри своје суиграче кад је најтеже, али и подвикне кад се опусте, са урођеним даром за изношење лопте без панике, никад набијања у аут, хладнокрван и ненадмашан у скоку. Ван терена Меда је радо виђен у сваком друштву, прави спортиста који нити пије нити пуши, не оговора никога, човек који ако треба даје и крви испод грла, племенит и поштен, пример за узор нашој деци. Рођен и одгојен у честитој и интелектуалној фамилији, Мирко је син на којег би свака мајка била поносна. Играјући у Србији и Европи срео је доста добрих људи и врхунских фудбалера, срео је и људи који фудбал и игру не чине лепим, срећан је што ужива и игра за наш највећи клуб у дијаспори.

Мирко ово ти је трећа сезона са Српским Белим Орловима, трећа година у Канади?

Добро је. Екипа је феноменална, све добри момци, наши људи срдачни и пријатни. На почетку сам био мало изненађен, код нас у Србији Српски Бели Орлови су понос и дика, очекивао сам фудбалски занос и већу приврженост, али сам временом схватио која је разлика између фудбала код нас и у Канади. Задовољан сам, да нисам не бих ни остао. Овдје сам нашао себе и жеља ми је да овде завршим каријеру, још је рано размишљати о томе али видим себе овде.  Канада је реалност, друштво у коме ако хоћеш да радиш можеш и да успеш.

Када су повуче паралела између припремног периода прошле и ове године има ли разлика?

Свакако да има. Људи који воде клуб су предусретљиви, срдачни и способни, на тренинзима и на утакмицама атмосфера је права. Момци су сложни и одлучни да добијемо и првенство и плејоф. Нико од нас то не тражи али атмосфера у тиму је супер.

Реалне амбиције?

Добити 22.утакмице од укупно 22. И пријатељске и наравно куп. Ја само тако размишљам, а видим да су и моји суиграчи исти.

Шта је то што би Српске Беле Орлове уздигло?

Победа у плејофу. По мени онај који лигу заврши на првом месту је и победник, али овде су правила другачија и надам се да ћемо узети и плејоф. Тешко су ми пали порази у два претходна финала, исто као и навијачима. Моја жеља и жеља свих и клубу је освојити и првенство и плејоф и куп наравно.

О  новом тренеру Милану Чанчаревићу?

Mилана познајем још из Ужица. Играли смо један против другог, додуше он као тренер, а ја као играч. Милан је способан, ту је да нам помогне и да ми њему помогнемо. Све је у реду, сарађујемо одлично, немам нити једну примедбу, све је у најбољем реду, што пре се ми навикнемо на њега или он на нас то је боље, ту смо да заједно постигнемо наше циљеве.Тренера не делим од нас, ми смо једно и управа и тренер и играчи и наши навијачи, ми смо једно.

О суиграчима?

Ови момци су фантастични. Другарство, одговорност и воља не могу бити бољи. Нови играчи су одлични фудбалери и прави људи. Очекујем и од Вицка да и ове године буде прави добри Вицко. Он нама и навијачима пуно значи. Уживам у овом тиму, никад ниједан екцес или нешто неспортски, играо сам за бар десет различитих клубова, али на ово нисам наишао. Ја сам у средини, нити најмлађи нити најстарији, а сви од Алекса, Шћепановића па до Жуће су сјајни момци.

О Академији?

То је једини начин за успех клуба. Ми можемо сваке године освојити и плејоф и првенство, али ако немамо сваке године младих и талентованих играча ништа нисмо урадили. Апелујем на родитеље да на децу утичу позитивно, да усаде и препознају им оно што сви волимо, а то је фудбал и здрави развој. Боже здравља моје дете ће сигурно бити у Српској Академији. Лично много волим децу и рад са децом. Кад престанем са играњем сигурно ћу се посветити раду са младима и већ радим на потребним папирима и дозволама за то.Срећан сам и поносан када сам чуо да су наши најмлађи освојили прво место у зимској лиги Торонта, имао сам задовољство да присуствујем њиховим тренинзима.

Спортски планови?

Ја ћу увек бити уз Српске Беле Орлове, а да ли као играч, тренер, члан управе или навијач није битно. То је део мене, нешто на што сам поносан и где сам пронашао себе. Учинићу све да овај клуб буде оно што цела Србија прича-понос и наше лице у дијаспори. Прошле године уочи утакмице са Монтреалом питали су ме шта ми је највеће задовољство-одговорио сам им да ми је част и задовољство што сам био капитен овим дивним момцима и капитен Српских Белих Орлова. Имао сам две феноменалне сезоне са својим друговима, а ова ће уз помоћ божију бити још боља. Велика ми је жеља да неко од наших младих играча успе и оде у Европу у већи клуб, ја их бодрим, срце ће ми бити пуно ако неко од њих успе.

Коментар на задња дешавања у српском фудбалу?

За мене је то све нормално и познато. Био сам тамо и знам да је то истина. И са нашом легендом Џајићем, и са Зечевићем и Терзићем и осталима. Жалосно је где је српски фудбал доспео. Истовремено сам и срећан што сам овде, чист без прљаво зарађених пара, фалило ми је мало српског језика па сам дошао у Канаду где нас има доста. Мирно спавам. Исто тако знам да и садашњи селектор Ђукић, кога ценим као играча и стручњака форсира играче које му је препоручио Терзић. Мој избор је био Синиша Михајловић, човек са срцем и достојанством. Али биће боље, мора да буде. Чујем да се чисти доста тога, квалитет је опао али једном када се све прочисти бићемо опет јаки. Искорениће се криминал, наша деца ће заволети фудбал поново.

Порука навијачима?

Играћемо срцем. Морамо да их нашим играма привучемо на стадион. Прво ја, јер то кажем, а тако мисле и сви остали. Жеља нам је да видимо пун стадион, да видимо срећна лица наших људи на крају напорне недеље. А биће уз помоћ божију!

Мирко Медић све време гледа вас и прича право у очи, просто разбија својим оптимизмом, одлучношћу и самоувереношћу. Момак који се респектује и цени на крају је открио и да је у вези са Радом, дјевојком из Кичинера, која се ускоро враћа из Египта, да је из честите фамилије, рођена у Канади и разлог више да верујемо да ће наш "Меда", остати са нама.

З.М.